Burnout, odnosno sindrom sagorevanja, krajnja je iscrpljenost koja dolazi kao posledica dugotrajnog stresa. Mnogi je smatraju menadžerskom boljkom i povezuju samo sa ljudima kojima je njihov posao teret u toj meri da čitave godine maštaju o godišnjem odmoru, a cele nedelje pričaju samo o vikendu.

O sagorevanju ljudi koji vole svoj posao, malo se govori. Čak postoje mnoge predstave o tome da nas ljubav prema poslu i osećanje svrhe na neki magičan način štiti od izgaranja. Zbog toga želim da govorim upravo o tome.

I kada uživate u svom poslu možete da sagorite

Naše telo šalje nam signale na vreme i upozorava nas da je vreme da nešto promenimo. Ipak, rezultati koje želimo da ostvarimo, rokovi i očekivanja teraju nas da istrajemo.

Dok čitam neke savete o organizaciji vremena i efikasnosti, čini mi se da čitam recept za sagorevanje i nezadovoljstvo. Poenta time managementa nije u tome da se osećate loše i pored ostvarenih ciljeva, poenta je da pronađete svoj lični balans, da poboljšate kvalitet svog života i postanete zadovoljnija, a ne samo uspešnija ili bogatija osoba.

Istrajavanje u nečemu što osećate da kod vas izaziva negativne posledice poput sumnje u sebe i osećaja da niste dovoljno ostvarili i disciplinovanje sebe da pošto poto dovedete do kraja ono što biste najradije pustili da propadne jer mislite da ionako nikom osim vama nije stalo (jedan od simptoma koji ne smete da zanemarite) mogu da vode ka gubitku motivacije i osećanju poraženosti.

Profesionalci u oblasti ličnog i profesionalnog razvoja, koji su život posvetili pomaganju, podršci i podučavanju drugih ljudi, naročito su na udaru burnouta. Imaju ogromna očekivanja od sebe – da uvek budu u dobrom emocionalnom stanju, da za svakog imaju razumevanja i da svakom pomognu, da svaki klijent ostvari i više nego što je planirao. I, što je najopasnije za njih, misle da moraju da trpe mnogo više od drugih i da svima budu na usluzi, samo zato što drugi ljudi misle da tako treba.

3 načina da profesionalci u pomagačkim profesijama izbegnu burnout

Zaštitite sebe jer niko drugi to neće učiniti umesto vas

U komunikaciji s klijentima postavite pravila i držite ih se. Navedite broj emailova koje možete da razmenite između dva susreta i u kojem slučaju klijent može da vam se javi telefonom. U komunikaciji s drugim ljudima sigurno primećujete da vas vide kao osobu kojoj treba stalno da se žale, da s vama podele svoje brige, bes ili strah, a upravo to može da dovede do nepotrebnog iscrpljivanja. Kontrolišite sve ono što možete, štedite energiju, dovoljno spavajte, postavite i redefinišite granice u odnosu s ljudima.

Obezbedite sebi profesionalnu podršku

Koristite tehnike za opuštanje i svoje znanje za sebe, a ne samo kad pomažete drugima. Zatražite profesionalnu podršku koleginica i kolega. Bilo da je u pitanju rad s emocijama, mentalna priprema za redovnu fizičku aktivnost, poslovni razvoj, dizajniranje novih usluga, rad na verovanjima i uverenjima koja vas guraju u sagorevanje – sigurno poznajete profesionalce koji vama mogu da pruže podršku. Ako kod sebe prepoznajete neki od simptoma, pronađite pomoć što pre.

Pronađite svoj lični balans u organizaciji vremena

Koliko god voleli svoj posao, neophodno je da planirate vreme za druge aktivnosti, a naročito za odmor, fizičku aktivnost, druženje. Isključite se kad god možete sa mreža, isključite poslovni telefon van radnog vremena. Vi najbolje znate za kojim aktivnostima čeznete, a u tome se krije odgovor šta nedostaje na vašoj agendi.

Balansirana organizacija vremena je deo mog fenomenalnog treninga “Kako da razvijete coaching biznis” za profesionalne koučeve, trenere, mentore, biznis konsultante, psihoterapeute i druge profesionalce koji se bave podrškom i podučavanjem.

Sve informacije i prijavu za trening možete da pronađete OVDE.

Trening u junu biće poslednji pre letnje pauze.

Na treningu pričamo o vrednostima, fer odnosu sa klijentima i organizaciji vremena, iako je većina treninga posvećena digitalnom marketingu i odnosima s javnošću. Neki od učesnika prethodnih treninga kažu mi da su konačno zavoleli marketing nakon što su uvideli o koliko sjajnoj disciplini se zapravo radi.

Burnout je isključivo profesionalni fenomen

Osećanje manjka energije i iscrpljenosti, mentalno distanciranje od posla, negativizam i cinizam u vezi s poslom, smanjena efikasnost – sve to čini simptome sagorevanja i mogu da se pojave i kod ljudi koji obožavaju svoj posao.

Profesionalci u oblasti ličnog i profesionalnog razvoja često pružaju podršku kompanijama i kad je u pitanju povećavanje produktivnosti i kad je u pitanju upravljanje stresom – ali i sami mogu da budu pogođeni ovim problemom.

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je burnout u Međunarodnu klasifikaciju bolesti, ali ne kao bolest, nego kao profesionalni fenomen. I ranije se burnout nalazio na listi, ali je ove godine promenjena definicija (hronični stres u vezi s poslom kojim se ne upravlja na odgovarajući način).

Promenjen je i odnos prema patnji koju doživljavaju osobe koje pate od ovog sindroma.  Stručnjaci preporučuju da se ovaj izraz koristi samo u vezi s poslom, odnosno profesionalnim angažovanjem, a ne i za druge životne oblasti.

Sindrom sagorevanja podrazumeva različite emocionalne (navela sam ih u tekstu) i telesne simptome (umor, glavobolja, česte prehlade, promene u apetitu i spavanju), kao i simptome u ponašanju (izbegavanje zadataka, prokrastinacija, izbegavanje kontakata sa porodicom i prijateljima, “istresanje” na drugim ljudima, a takođe se može pojaviti misao da će korišćenje alkohola, lekova (na svoju ruku) ili opijata pomoći, iako oni dovode do pogoršavanja situacije).

Ukoliko želite da organizujete trening o upravljanju stresom za svoje zaposlene, možete mi se javiti emailom: natasa@natasavukmirovic.rs