Volimo svoj optimizam, prija nam. Tako je ugodno osetiti ga u telu i u umu. Očekivanje da nam sledi dobro, najbolje, može da nam donese zadovoljstvo, umirenje, motivaciju. I da nam pomogne da istrajemo u ostvarivanju važnog cilja.

Zdravi optimizam

Ponekad je dovoljno da zamišljamo lepe prizore i boravak u prirodi samo nekoliko minuta u toku jutra ili tokom dnevnog predaha. To nas osveži mentalno i fizički, pa nakon toga puno lakše nastavljamo s redovnim dnevnim aktivnostima. Nivo stresa postaje niži, a ugodnost u sopstvenom telu veća.

Negovanje zdravog optimizma jedna je od stvari koja je veoma važna za mentalno i fizičko zdravlje. Ipak, s obzirom da postoji puno mistifikacije oko mentalnih vežbi, to nažalost neke ljude odbija da rade čak i one najjednostavnije.

Štaviše, nametanjem očekivanja da se ljudi stalno osećaju dobro, mnogi danas mentalne vežbe ne povezuju sa zdravljem, nego sa bežanjem od realnosti i zato su im odbojne.

Zbog toga želim da naglasim da je njihova suština u tome da imamo mogućnost da iskoristimo potencijale svog uma, maštu, za bolju fokusiranost i produktivnost u poslu, pored toga što blagotvorno utiču na lično blagostanje.

Pesimizam

Nauka je dokazala da pesimizam, s druge strane, održava nivo stresa koji dovodi do različitih upalnih procesa u telu i loše utiče na naše zdravlje.

Kao što optimista zamišlja pozitivan ishod, pesimista fantazira o negativnim ishodima, posledicama, problemima.

I optimizam i pesimizam mogu da vam posluže da pobegnete od realnosti, i one koju svi zajedno delimo i onog dela vaše realnosti koji je vama još važniji. A poricanje je najčešće najgori izbor, naročito ako nije privremenog karaktera.

Neurotični optimizam

Ali, ono čega se treba čuvati, to je neurotična prisila da se stalno osećate dobro, poletno, srećno, da probleme trpate pod tepih, a glavu držite iznad vode, pošto poto.

Kada postoji intenzivan strah, čovek ne može da se suoči s realnošću, niti sa sobom, i zbog toga pribegava pozitivnosti koja može da postane toksična i štetna.

Realizam

Najnovije informacije u nauci potvrđuju da je realizam, fokusiranost na realnu situaciju, sadašnji trenutak, ono što ima najblagotvorniji uticaj na jačanje mentalne i emocionalne otpornosti.

Kada jačate veru u sebe da ćete se snaći sa svime što vam se nađe na putu, dobrim ili lošim, to u mnogo većoj meri utiče na vaše blagostanje nego zamišljanje da ishod neke akcije i događaji koji vas očekuju u životu i u poslu moraju nužno da budu pozitivni. Često nisu.

Fokusirajte se na sadašnji trenutak. Gradite odnose u kojima vlada emocionalna sigurnost. Pronađite smisao. Uključite se u nešto što vam je značajno. Sve to će vam doneti stabilnost i povećanu sposobnost da se nosite sa svime što vam život donosi.

Potrebno je vreme da čovek pronađe svoju meru koja mu donosi najviše koristi. I dalje će se pojavljivati povremeno bežanje u maštu o pozitivnim ili negativnim ishodima. Ali, čak i mali pomaci ka realizmu mogu da imaju snažan uticaj na vaše lično blagostanje.

Zdravije je kada prihvatamo realnost, nego kada nas ona iznova i iznova šokira i donosi nam puno emocionalnog naboja, čak i na nivou svakodnevice.