Coaching nije psihoterapija, jabuka nije kruška.
Naizgled su vrlo slične i imaju zajedničkog pretka, ali putevi razvoja jabuke i kruške razišli su se još pre 35 do 50 miliona godina. U antičkoj Grčkoj, Homer je opevao krušku kao dar bogova. Pored Evrope, njen razvoj može se pratiti i u Aziji, iako se radi o drugačijim sortama.
Jabuka, s druge strane, razvijala se na području centralne Azije, današnjeg Kazahstana, samostalno od kruške. Seme su preuzeli stari Egipćani, Grci i Rimljani, a tek s osvajanjem Amerika, Španci su ga preneli i u Novi svet.
Za nekoga je sve to samo sočno voće. Nema volje da se informiše o genomima i ne zanima ga informacija da su jagode krenule svojim putem još mnogo ranije i da je mesto rođenja pitaje Meksiko, a ne Kina.
Sve bi to bilo u redu kada ljudi ne bi imali potrebu da nameću svoje predrasude i javni prostor zatrpavaju neznanjem o kruškama i jabukama, odnosno o coachingu i psihoterapiji.
Za koga navijate
Mnogo puta pročitala sam zanimljive komentare u kojima se porede coach i terapeut. Interesantno je čitati diskusije u kojima komentatori navijaju za terapeuta, a protiv coacha.
Još je zanimljivije to što osobe koje se bave komentarisanjem tuđih profesija uglavnom pokazuju neznanje na zavidnom nivou. Sopstvene predrasude i pristrasnosti čak i ne primećuju.
Za mene je sve nabrojano nepresušni izvor inspiracije za postove i tekstove u kojima možete pročitati kako stvari zapravo stoje.
Coaching nije psihoterapija, ali ove metodologije imaju sličnosti:
- pomažuće su profesije u čijem fokusu je dobrobit klijenta
- postoje različiti pravci, pristupi, modeli i škole u oba slučaja
- obe su samoregulisane profesije i postoji međunarodna akreditacija u priznatim strukovnim udruženjima koja je potvrda standarda kvaliteta i primene visokih stručnih i etičkih standarda
- psihoterapeut mora da ispuni svoje uslove za akreditaciju u svom strukovnom udruženju, dok coach mora da ispuni svoje uslove za akreditaciju u svom strukovnom udruženju.
Coaching nije psihoterapija
Iako nabrajanje razlika, koje pokazuju da coaching nije psihoterapija, u ovom tekstu možda zvuče suviše pojednostavljeno, smatram da je dobro izneti početne tvrdnje da bi se razvila dobra i korisna diskusija.
U profesionalnom coachingu, kao i u psihoterapiji, postoji ugovor s klijentom, supervizija, etički kodeks, ali postoje značajne razlike među njima (na primer između psihoterapijske i coaching supervizije).
U obe profesije postoji lepeza primera profesionalnosti, stručnosti, ljudskosti. Obrazovanje često nije presudno za to kako neko radi s ljudima, nego njegovi ljudski kapaciteti.
Osnovna razlika jeste u odnosu prema prošlosti i prema budućnosti. Dok prošlost igra glavnu ulogu u psihoterapiji, u coachingu se ona konstatuje, koristi kao izvor naučenih lekcija i ponekad može biti polazna tačka za dalje, ali fokus je na sada i ovde i tamo gde želimo biti.
Druga razlika je usmerenost ka ishodima i rezultatima koja je jedna od baza profesionalnog coachinga, dok u psihoterapiji toga nema. Coaching je okrenut ka akcijama koje vode do ostvarivanja važnih ciljeva, a psihoterapija ka uvidima o tome šta je sve iz prošlosti dovelo do situacije u sadašnjosti.
U profesionalnom coachingu je razgovor više strukturiran i s klijentom se dogovaraju očekivanja i rezultati koji će se postići u okviru 5, 10 ili 12 sesija.
Za coaching klijent mora biti dovoljno osnažen, dok na psihoterapiji to nije slučaj.
Osnaživanje za coaching
Coachevi imaju samo jednu veru, a to je da je čovek zdravo, resursno biće, sposobno da dođe do svojih autentičnih učenja i rešenja.
Profesionalni coaching ima izvore u različitim metodologijama, od obrazovanja odraslih, liderstva i konsaltinga u oblasti menadžmenta do psihologije i psihoterapijskih pravaca.
Ipak, postoje ključne razlike u coachingu u odnosu na srodne metodologije. Postoji divna metafora o vožnji automobila koja kaže:
- Konsultant te savetuje kako da voziš automobil.
- Psihoterapeut istražuje šta te sprečava da voziš.
- Mentor prenosi iskustvo i podstiče te da voziš.
- Coach te podržava i ohrabruje da voziš (čak i kad sam nije vozač).
- Agent promene će napraviti promene na vozaču i na automobilu.
Promena dolazi kroz sve ove pomagačke oblasti i profesije, na različite načine.
Jedan od ključnih indikatora u EMCC okviru kompetencija kaže da coach ume da prepozna kada je klijentu potrebna druga vrsta podrške.
Ako još uvek nije siguran ili sigurna, možda na početku razvitka svoje prakse, zakazaće superviziju i razmotriti koja druga vrste podrške možda jeste ili nije odgovarajuća za klijenta.
Ponekad to jeste psihoterapija, ali možda je to edukacija o efikasnoj komunikaciji kroz koju coach sam može osnažiti klijenta za coaching proces.
