Dobar coach, odnosno izbor profesionalnog coacha tema je novijeg datuma. Mlada profesija, iako još uvek na udaru predrasuda i dezinformacija, počinje da dobija važno mesto i van okvira kompanija.

Ljudi se raspituju, ali s obzirom da je još uvek malo relevantnih informacija u javnosti, ne znaju koja su to prava pitanja koja treba da postave, kako bi napravili bolji izbor coacha za sebe.

Postoje tri pitanja koja se ponavljaju u upitima koje dobijam, pa ću na njih odgovoriti u nastavku teksta.

Tri istine o dobrom coachu koje je teško progutati

  • Coach ne mora da završi edukaciju iz psihoterapije jer se ne bavi ni postavljanjem dijagnoze (dijagnozu postavlja lekar, psihijatar), niti terapijom (to radi licencirani psihoterapeut).
  • Coach ne mora da bude milioner, vlasnik globalne kompanije, da bi podržavao klijente da ostvare svoje važne finansijske ciljeve.
  • Coach ne mora da bude atleta u formi da bi pomogao drugim ljudima da se vrate u formu i istraju u nameri da neguju zdraviji životni stil.

Pretpostavljam da je treća činjenica koju sam navela potencijalno najveća kost u grlu, pa ću navesti primer iz prakse.

Jednom prilikom, slušala sam Rasmusa Ankersena, stručnjaka za razvoj produktivnosti timova koji radi globalno. Naveo je interesantan primer trenera sa Jamajke (Stephen Francis) koji sam nije u formi, ali trenira atletičare, trkače koji postižu izuzetan uspeh. Oni nemaju odgovarajuću salu i sprave za vežbanje. Ali, imaju trenera koji koristi coaching pristup, pomaže im da oslobode svoje potencijale i ostvare vrhunske rezultate.

Pitanja na koja sam odgovorila u ovom delu teksta glase:

  1. Jesi li ti psiholog ili psihoterapeut?
  2. Imaš li relevantno iskustvo za moju temu?
  3. Možeš li ti da mi budeš role model?

Dobar coach poštuje standarde struke i etička načela

Profesionalni coach prepoznaje se po svom odnosu prema struci i prema ljudima. Nije sam sebe proglasio coachem, nego je završio edukaciju i prošao proces sertifikacije ili akreditacije u nekoj od međunarodnih coaching organizacija. Proces sticanja zvanja profesionalnog coacha podrazumeva određeni broj sati edukacije, broj sati coaching sesija sa klijentima, supervizije, broj sati coaching sesija sa coachem, čitanje stručne literature, polaganje ispita i mnogo toga drugog. Pored formalnih uslova koje propisuju strukovne organizacije, da bi neko mogao za sebe da kaže da je dobar coach, najvažnije je da prođe svoj lični proces pripreme za odgovornost koju nosi njegova ili njena nova profesija.

Profesionalna povelja za coaching i mentoring koju su usvojile coaching organizacije možete da pročitate na sajtu Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK). Ovaj dokument predstavlja globalni etički kodeks koji reguliše rad profesionalnih coacheva.

Kada birate profesionalnog coacha, neka od pitanja koja možete da postavite jesu:

  1. Da li si završio coaching školu po akreditovanom programu?
  2. Koliko često ti zatražiš podršku coacha ili drugog profesionalca u pomagačkoj profesiji?
  3. Mogu li negde da pročitam tvoje tekstove, pogledam tvoje video snimke?
  4. Šta podrazumeva potpisivanje ugovora između coacha i klijenta?
  5. Koje su najčešće teme na kojima radiš sa svojim klijentima?
  6. Koja je bila tvoja motivacija da počneš da se baviš ovim poslom?

Nadam se da vam ova pitanja mogu biti od pomoći.

Rado ću čitati o vašim iskustvima, možete mi pisati na email: natasa@natasavukmirovic.rs