Efekat krabe je fenomen koji podrazumeva da ljudi negativno reaguju na osobu koja je po nečemu uspešnija od njih ili se to naslućuje iz planova o kojima govori, iako ne očekuju da će imati koristi od toga. Negativne reakcije često dolaze u obliku negativnih komentara ili postupaka. Za cilj imaju da nekoga obeshrabre, odnosno sabotiraju.

Fenomen je dobio naziv po pojavi, interesantnom obliku ponašanja koje je primećeno kod kraba (rakova) koje su ulovljene i ostavljene u kanti. Naime, kada neka od njih krene da izlazi iz kante i spasi se, druge je u tome sprečavaju. Poznat je pod nazivima: efekat krabe, teorija krabe, sindrom kraba u kofi, kao i krabin mentalitet (način razmišljanja).

Slično se događa u grupi ljudi, kada osobu, koja iznese svoje planove ili svojim ponašanjem pokazuje da je izašla iz okvira očekivanog, drugi ljudi pokušavaju da zaustave, izražavanjem mišljenja i/ili ponašanjem. Osnova toga nalazi se u stavu: “Ako ne mogu ja, nećeš ni ti”. To snažno utiče na ljude koji se plaše gubitka naklonosti drugih članova grupe i zbog toga najčešće odustaju od svojih važnih ciljeva, pa čak i onih najmanjih.

O toj temi pisala sam u knjizi “Kako da postanete sami svoj coach” jer sam primetila kod nekih ljudi da im je potrebno da osveste da je ponekad uzrok samosabotaže direktno povezan s očekivanjima društvene grupe (tima s kojim rade, organizacije, porodice, prijatelja ili tradicija koje grupa tumači).

Kako prepoznati efekat krabe

U različitim oblicima može se pojaviti kroz agresivnu komunikaciju, na primer omalovažavanje (rečenice poput: “baš ćeš ti to moći”, “baš si mi ti za to”), obeshrabrivanje (“niko to još nije uspeo pa verovatno nećeš ni ti”, “mislim da treba još da sačekaš, gde žuriš”) ili kroz pasivno-agresivnu komunikaciju, gde se ograničavanje drugog pojavljuje u obliku brige (“možda bolje da odustaneš od toga”, “nije ti to bezbedno, mogao bi da imaš problema”, “brinem da ćeš biti razočaran/povređen”).

U poslovnom okruženju tipičan primer je kada neko namerno širi laži o kolegi za koga je saznao da će dobiti unapređenje, iako sam nema nikakve koristi od toga (ne želi to mesto). Ako ste bili u prilici da pokrenete sopstveni biznis, verujem da imate puno iskustva s obeshrabrivanjem. Naročito u oblasti finansija, ljudi se suočavaju sa zbijanjem šala na račun njihovih novih navika koje vode ka uštedi, bržem otplaćivanju kredita i slično.

Nije drugačije ni u drugim oblastima života, od obrazovanja, gde neke osobe teže slabijim rezultatima da ih grupa ne bi ismevala ili odbacila (postoje istraživanja na tu temu), preko zdravijih stilova života (načina ishrane, fizičke aktivnosti), ljubavnih odnosa, sve do aktivizma i hobija.

Krabe u akciji

Dok čitate ovaj tekst, verovatno razmišljate na koje vam je sve načine efekat krabe uticao na život. U poslovnom okruženju, naročito ako uzmemo u obzir da je na Balkanu ovaj fenomen sveprisutan, utiče na kulturu i međuljudske odnose, timski duh, produktivnost, efikasnost i rezultate.

Oni koji nisu svesni svojih negativnih i štetnih obrazaca u komunikaciji i ponašanju (ili ne mare čak i ako su svesni), možda gube vreme baveći se stvarima koje ne donose nikom ništa, čak ni njima. Štaviše, nepovoljno utiču na kvalitet odnosa u organizaciji, stvaraju jaz među ljudima, što ima posledice kako na one koji su meta, tako i na njih.

Različiti su uzroci takvog ponašanja, od toga da se neko možda oseća bolje ili mu to donosi neku vrstu relaksacije. Na primer, ako neko oseća zavist i zlobu, oseća se loše i možda to utiče na njegovo ili njeno samopoštovanje. Ako umanji, obezvredi nečiji uspeh koji ga iritira, dovodi u red narušenu sliku o sebi.

Obilje izvora za bolje razumevanje ovakvih pojava daju socijalna psihologija, koja se bavi ponašanjem grupe (mase) i pojedinca u grupi, sociologija i antropologija. U oblasti antropologije postoje brojni radovi na temu verovanja u ograničeno dobro koje podrazumeva verovanje da je nečiji uspeh ili dobit uvek na štetu drugoga (“ako komšiji crkne krava, moja će davati više mleka”). Iako u sferi iracionalnog i možda ne sasvim jasno i očigledno, u tom slučaju neko veruje da pomaže sebi ako zaustavi drugog na putu uspeha.

Efekat krabe uvek se odnosi na ponašanje koje podrazumeva da neko nema koristi od toga. Može se prepoznati po negativnim komentarima o tuđem uspehu u bilo kojoj oblasti, uživanju u tuđem gubitku ili neuspehu, a često osobe koje imaju “mentalitet” krabe nisu timski igrači i u timu nisu oni koji doprinose koheziji grupe.

Ipak, to nije nepromenjivo stanje, naročito kada su ljudi otvoreni za rad na toj temi. Istraživanjem uzroka mogu doći do kvalitetnih odgovora o sebi i pronaći bolje načine da se nose sa svojim izazovima.

Kreiranje kulture poverenja

Organizacije imaju izbor da se bave međuljudskim odnosima u svim njihovim aspektima i da osnažuju svoje ljude da prevazilaze situacije do kojih dovodi efekat krabe. Najopasnije je ako se stvari ignorišu ili ako se očekuje da će se odnosi među zaposlenima rešiti sami od sebe.

Efekat krabe može se prepoznati kod onih koji često pokušavaju da obeshrabre ili sabotiraju druge, na različite načine, iako nemaju nikakve koristi od toga, osim što se možda raduju tome što je neko loše raspoložen, ima slabije rezultate, gubi poverenje drugih ljudi, odustaje od važnih ciljeva u organizaciji ili možda odlazi iz nje.

Takođe, ako se neretko raduju tuđem neuspehu (iako su svesni da je neuspeh člana tima ili kolege iz iste organizacije svima na štetu) ili su uznemireni zbog tuđih uspeha.

Oni koji su pogođeni, često se osećaju izolovano, a potrebna im je podrška da bi prevazišli svoju ličnu krizu koja je nastala usled tuđeg ponašanja i da bi se ponovo fokusirali na svoje ciljeve i rezultate koje žele da postignu.