Fluktuacija zaposlenih trenutno je jedna od najvažnijih tema u poslovnom svetu. Gallup je objavio istraživanje koje kaže da polovina Amerikanaca traži novo zaposlenje, a neka istraživanja donose informaciju da se radi i o većem broju ljudi.

Pandemija korona virusa pokrenula je, ali i pojačala već postojeće trendove i probleme s kojima se suočavaju organizacije. Zaposleni su počeli još više da preispituju svoje razloge zašto negde rade, i da se pitaju šta zapravo žele, u karijeri i životu.

Očekuje li nas Velika ostavka?

Fenomen s kojim se suočavamo čak je dobio i naziv: Great Resignation (Velika ostavka). Započeo je u maju, kada su mnoge kompanije od zaposlenih zatražile da se vrate u kancelarije, odnosno da tri radna dana dolaze na posao, a dva da rade od kuće.

Problem fluktuacije, kako se očekuje, trebalo bi da dosegne vrhunac u trenutku kada budu ukinute sve mere za zaštitu zdravlja zaposlenih. Ipak, na kraju se svi ti ljudi moraju negde zaposliti. Ili mogu pokrenuti sopstveni biznis, postati preduzetnici i suočiti se sa sve većim očekivanjima svojih zaposlenih.

Povratak u kancelarije

U prethodnom periodu pokazalo se da mnoge kompanije funkcionišu bez obaveze rada na određenoj lokaciji. Iako pandemija nije završena, mnoge organizacije već prave plan kako će funkcionisati hibridni rad (kombinacija rada u kancelariji i od kuće).

Ovih dana aktuelna je vest da kompanija Google razmatra mogućnost da smanji plate zaposlenima koji su se opredelili da sve vreme rade od kuće (5, 10 ili 15%). Vest je podelila javnost koja je emotivno reagovala. Postavlja se pitanje da li se radi o pravednoj kalkulaciji mesečnih primanja, nagradi za dolazak u kancelariju, ili kazni za rad od kuće.

Isti princip zasad primenjuju kompanije Microsoft, Facebook i Twitter. S druge strane, kompanija Reddit odredila je ista primanja, bez obzira odakle zaposleni rade. Ovo poslednje je naročito zanimljivo, ukoliko predstavlja meru koja služi da zadrži zaposlene u kompaniji.

Lideri u ovom delu sveta videli su šansu, u tom trendu, da pregovaraju o uslovima koji im više odgovaraju, a tiču se upravo broja dana koje provode radeći od kuće. Baš ta pogodnost presudno utiče na odluku hoće li ostati ili otići.

Ipak, treba imati na umu da je rad od kuće samo jedan od faktora koji utiče na ostanak zaposlenih.

Promena kulture

Kompanije trpe različite negativne posledice zbog odlaska i dolaska novih ljudi, a naročito zbog odlaska najtalentovanijih zaposlenih. Jasno je zašto je ovo jedna od tema kojom ćemo se svi najviše baviti u narednom periodu.

Rad od kuće (remote work) ili određeni broj dana kada zaposleni rade od kuće, jednaka primanja za one koji rade od kuće i različiti drugi ustupci, kako se meni čini, rešiće problem samo kratkoročno.

Danas ljudi imaju puno veće zahteve i očekivanja od organizacije u kojoj su zaposleni. Novac odavno nije jedino merilo uspeha, niti merilo poželjnog radnog mesta (perspektiva zaposlenog).

A istraživanja su pokazala da oni koji mere posao samo kroz novac nisu motivisani da daju doprinos ostvarivanju ciljeva organizacije (perspektiva poslodavca).

Promena organizacione kulture teče sporo, a pojedini lideri ne žele da se razvijaju. To je često uzrok odlaska najboljih zaposlenih. Tu, s jedne strane, može da pomogne razvoj coaching kulture i razvoj coaching kompetencija i veština menadžera.

S druge strane, zaposleni više ne vide benefite nepisanog pravila koje je dugo važilo, a to je da se o emocijama ne govori na poslu. Ranije se od ljudi očekivalo da ih stave “na čekanje” dok traje radno vreme.

Ukoliko organizacije budu otvorene da razumeju da im najbolji ljudi ne odlaze ni zbog većih primanja, niti zbog toga što će negde drugde raditi dva, umesto tri dana sedmično u kancelariji, nego zbog toga kako se osećaju – imaće mogućnost da tragaju za održivim rešenjima.