Lično blagostanje, odnosno sreća, poslednjih godina je izazvala brojne kontroverze u javnosti. Dok je u sferi uticaja Istoka sreća bitna tema, u Zapadnom delu sveta nailazi gotovo na porugu. Ipak, u oblasti nauke ima sve više približavanja po ovom pitanju.

Stvari su se promenile pre desetak godina kada su Ujedinjene nacije 2012. godine proglasile Međunarodni dan sreće (20. mart) i objavile prvi Svetski izveštaj o sreći.

Pažnja stručnjaka, medija i šire populacije preusmerila se istovremeno ka prošlosti (inicijativi iz 70-ih godina, kada je tadašnji kralj Butana predložio da se u indikatore razvoja uvrsti i bruto nacionala sreća) i ka rezultatima istraživanja koji su pokazali da je sreće najviše u Danskoj.

Sreća živi u Švajcarskoj

Meik Wiking iz Instituta za istraživanje sreće u Kopenghagenu napisao je nekoliko knjiga koje su postale besteleri i prevedene su na desetine stranih jezika (Hygge, Lykke, The Art of Making Memories) i dobio sredstva da otvori Muzej sreće.

Turisti su pohrlili u Dansku u potrazi za srećom, a mnoge druge zemlje, poput Norveške, Švedske, Irske, Finske takođe su počele da promovišu svoj koncept srećnog života.

Postoji interesantan fenomen da se sreća vezuje za neki geografski prostor, čak i kod nas. U domaćem filmu Balkan ekspres, maštajući o lepom životu, Stojčić, lik koga je glumio Bata Živojinović kaže: “Kad budemo imali dovoljno para, pravac Kazablanka”. Tetka (Olivera Marković) ga pita: “Gde je Kazablanka?” Stojčić odgovara: “U Švajcarskoj!”

Tadašnji popularni film Casablanca iz 1942, poslužio je scenaristi kao predstava o sreći koja se tih ratnih godina, kako je to Stojčić zamišljao, morala nalaziti u neutralnoj evropskoj zemlji. Ima i nešto više u toj viziji jer upravo se Švajcarska nalazi među najsretnijim zemljama sveta.

Lično blagostanje kao tema u nauci

Zanimljive studije koje se sprovode poslednjih decenija pokazuju nam da različite tradicionalne prakse, poput meditacije ili izražavanja zahvalnosti imaju značajan uticaj na lično blagostanje.

U pozitivnoj psihologiji, postoji stav da čovek ima kontrolu nad svojim emocionalnim stanjem i osećajem zadovoljstva, bez obzira na okolnosti.

Martin Seligman, jedan od najvećih autoriteta u pozitivnoj psihologiji, osmislio je PERMA model ličnog blagostanja koji se sastoji od 5 stubova, a to su:

P – positive emotions (pozitivne emocije) koje se mogu razvijati kroz tehnike poput izražavanja zahvalnosti i jačanja veštine prisutnosti u sadašnjosti. Pored sadašnjosti, odnose se i na budućnost, kroz negovanje nade i optimizma. Arthur Schopenhauer je rekao: “Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada”.

E – engagement (angažovanje), smislene aktivnosti koje doprinose da se osećamo ispunjeno i zadovoljno i kroz koje postižemo flow stanje, jednu vrstu uživanja u aktivnosti tokom koje izgubimo osećaj za vreme i prostor, a samu aktivnost doživljamo kao neku vrstu nagrade.

R – relationships (kvalitetni međuljudski odnosi), iskreni, bliski odnosi s drugim ljudima i otvorena komunikacija veoma su važni za lično blagostanje. Oni nam daju smisao, osećaj pripadnosti, ponosa. U poslovnom i privatnom okruženju kvalitetni odnosi su baza za razvijanje saosećajnosti, dobrote, saradnje, timskog duha, lojalnosti.

M – meaning (smisao), vi dajete smisao svom životu, u skladu sa svojim vrednostima, željama, ciljevima. Čovek ima potrebu da smisao i osećaj svrhe povezuje s porodicom, naukom, pravdom, zajednicom, važnim društvenim pitanjima koja uključuju i zaštitu životne sredine, religijom, političkom ili strukovnom organizacijom ili drugim njemu važnim okvirima.

A – accomplishments/ achievement (postignuća) čovek može da ostvari u različitim kontekstima, karijeri, privatnom biznisu, hobiju, sportu, i tako dalje. Postavljanje ciljeva i ostvarivanje rezultata mogu doneti osećaj ispunjenosti, iako ljudi postignuća mogu da ostvare i bez tog osećaja. U oba slučaja postignuća imaju blagotvoran uticaj na lično blagostanje.

Optimalna pozitivnost za lično blagostanje

Danas se puno govori o otpornosti i sposobnosti nekih ljudi da lakše i brže prolaze kroz periode krize. Ne zanemarujući realne okolnosti, pokazalo se da pozitivne emocije koje ljudi neguju kod sebe značajno utiču baš na otpornost, sposobnost prilagođavanja, lično zadovoljstvo i blagostanje.

To znači da stav “Snaći ću se nekako, šta god da bude!” može da nam koristi puno više od straha, brige i stava da je čovek nemoćan da se izbori sa svim nedaćama, interesima moćnika, diktatom potrošačkog društva.

Događa se da u strahu, kada ne može da se suoči s realnošću, neko počne da razvija pozitivno razmišljanje koje može postati toksično i štetno. Ako je to privremeno rešenje, tehnika za “prvu pomoć” koja pomaže da se prebrodi neka situacija, može biti korisna. Ali, kao strategija preživljavanja ne može puno pomoći.

Zdrav optimizam i realizam imaju najblagotvorniji uticaj na jačanje mentalne i emocionalne otpornosti. Fokus na sadašnjosti. Odnosi u kojima vlada emocionalna sigurnost. Pronalaženje smisla u svemu što radite. Uključivanje u aktivnosti koje su vama značajne. Sve to čoveku donosi stabilnost i povećanu sposobnost da se nosi s izazovima i problemima koje život donosi.

Sreća kao pitanje ličnih vrednosti

Obično, kada sretnemo osobu koja ostavlja utisak unutrašnjeg mira i zadovoljstva, zapitamo se je li to pitanje temperamenta, sudbine ili ličnog izbora. Mada, susrećem se i verovanjem da su neki ljudi jednostavno imali sreće da budu sretni!

U radu s klijentima, kada je tema lično blagostanje, uglavnom se postavlja pitanje kako izgraditi ličnu stabilnost i pozitivan stav prema životu, ako nije bilo uzora u tom smislu. Šta raditi sa svojim besom, tugom, strahom, traumom, konfliktima. Kako negovati dobre međuljudske odnose, spasiti brak ili drugi blizak odnos s važnim osobama. Sve to utiče na nivo sreće svakog od nas.

Otkako živimo s koronom i ratom na tlu Evrope nekako je očiglednije da bi svet odavno propao da ne postoje osobe koje neguju lični integritet i kojima su etika i dobrota važne lične vrednosti.

Neki ljudi pronalaze za sebe smisao i trajnu sreću u dobročinstvu, humanitarnom radu ili u pripadanju verskoj zajednici. Studije pokazuju da baš u tim sferama postoje izvori sreće za veliki broj ljudi.

S druge strane, jedno od najdužih istraživanja o sreći kaže da najveći uticaj na lično blagostanje ima kvalitet odnosa s drugim ljudima. Dobri međuljudski odnosi najviše utiču na lično blagostanje, fizičko i mentalno zdravlje, pokazala je studija Univerziteta Harvard koja se sprovodi u kontinuitetu oko 80 godina.

Osobe koje imaju barem jedan kvalitetan odnos u kojem su autentične, u kojem postoji emocionalna sigurnost i mogu da komuniciraju iskreno i ostvoreno, imaju puno viši nivo blagostanja, te bolje prognoze za dug život u dobrom zdravlju.