Povratak u kancelarije mnogim ljudima ovih dana doneo je lepo raspoloženje. Proleće možda nije uobičajeno toplo i sunčano, ali već se prave planovi za odlazak na more. Trenutno deluje da će nam jesen doneti uobičajene poslovne tokove.
Organizacije su se dobro snašle u proteklih 15 meseci. Nakon početne uznemirenosti zbog prelaska na rad od kuće i novih izazova u organizaciji posla, ljudi su se brzo prilagodili novim uslovima života i rada. Deo njih se navikao na rad od kuće u toj meri da ne želi da se vrati na staro.
Zaposleni žele više fleksibilnosti
Rezultati ankete koju je prošle jeseni sproveo Startit kažu da trećina zaposlenih (32,2 odsto) u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želi da nastavi s radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa, dok se 18,5 procenata njih oseća usamljeno radeći od kuće jer im nedostaju kolege.
Ostali zaposleni žele više fleksibilnosti, mogućnost da biraju i kombinaciju rada u kancelariji i van nje.
Operativni plan za hibridni rad
Pored mera za zaštitu fizičkog zdravlja, novih protokola i procedura kojima se uređuje boravak više ljudi u istoj prostoriji, čišćenje i dezinfekcija, samoizolacija i rad od kuće nakon putovanja, i tako dalje, organizacije koje žele da pokažu više fleksibilnosti – baviće se izradom plana za hibridni rad.
Za izradu takvog plana potrebno je istraživanje stavova i potreba zaposlenih, kako bi se nakon toga odredilo ko će sve vreme raditi iz kancelarije, a ko od kuće, te koji broj ljudi će raditi povremeno u kancelariji.
Organizacije koje imaju potrebu ili želju da više ljudi radi u kancelariji, moraće da razmisle na koji način da “staro normalno” učine privlačnim za zaposlene. Tu pre svega mislim na organizacionu kulturu i podršku jer bi pritisak obaveznog vraćanja ojačao otpor u ljudima, smanjujući njihovu efikasnost i produktivnost.
“Novo normalno”, stari problemi
Imamo toliko redovnih problema da ni ne razmišljamo o posledicama pandemije koje će se tek pokazati – rečenica je koju u poslednje vreme imam priliku da čujem relativno često, naročito kada ukažem na to da nas je dugotrajna izazovna situacija promenila na mnogo načina.
S druge strane, neke organizacije su u poslednjih godinu dana već organizovale psihološku podršku i razmišljaju o programima blagostanja za zaposlene. Jedno Gallupovo istraživanje pokazalo je da ljudi kažu da su najsrećniji kada 6-7 sati dnevno provedu u društvu drugih ljudi.
Iako je rad od kuće kod mnogih povećao produktivnost, online sastanci i druge aktivnosti dovode do iscrpljenosti i otuđenosti. Ljudi imaju potrebu da se povežu, da osećaju da pripadaju, ćaskaju i druže se. To je razlog zašto trenutno mnogi osećaju prijatne emocije jer su se vratili „na posao“.
Početni entuzijazam, međutim, vrlo verovatno će uskoro zameniti nezadovoljstvo koje će se ispoljavati na različite načine, a najvidljivije će biti u međuljudskim odnosima, efikasnosti i produktivnosti. Uzrok tome ponajmanje se nalazi u povratku u kancelarije. Zaposlenima i menadžerima potrebno je da o njima neko brine u istoj meri kao o klijentima, naročito nakon traumatičnog iskustva koje za sve nas još uvek traje.
