Zahvalnost je često prva reč koju izgovorim kada me neko pita odakle da krene, bilo da se radi o zadovoljstvu zaposlenih, unapređenju međuljudskih odnosa, rešavanju složenih problema ili ostvarivanju važnih ciljeva.

Raznovrsni su alati profesionalnog i ličnog razvoja koji imaju uticaja na produktivnost, angažovanost i zadovoljstvo zaposlenih. Angažovanost na poslu koja vodi do izvrsnih rezultata zavisi od toga da li se zaposlenima sviđa njihov posao, da li vide smisao i svrhu svog angažovanja i da li su međuljudski odnosi na poslu korektni. Zato izražavanje zahvalnosti ima posebno mesto među korisnim alatima koji su na raspolaganju organizacijama.

U nauci je zahvalnost tema istraživanja tek u poslednjih 30 godina, iako je koncept u filozofiji i religiji poznat vekovima. Naročito u poslednjih nekoliko godina naučna istraživanja pokazala su da izražavanje zahvalnosti ima značajan uticaj na kvalitet života i blagostanje ljudi.

Dokazan je pozitivan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje ljudi. Studija Gratitude and Happiness: Development of a Measure of Gratitude, and Relationships with Subjective Well-being kaže da izražavanje zahvalnosti poboljšava kvalitet sna, pomaže u prevenciji stresa, anksioznosti i depresije. Osobe koje izražavaju zahvalnost, osećaju veće zadovoljstvo, otporniji su na uvrede i manje agresivni, spremniji da pomognu drugima, čak i neznancima, grade kvalitetnije odnose s ljudima i partnerske veze.

Zahvalnost u studijama

Naučnici kažu da zahvalnost nije osnovno osećanje poput radosti, tuge, ljutnje ili straha i da je nije lako definisati. Oksfordski rečnik kaže da je zahvalnost kvalitet ili stanje zahvalnosti, spremnost da se pokaže zahvalnost (da nešto cenite) i da uzvratite dobrotu. Ipak, ne postoji samo jedna definicija zahvalnosti, kao što ne postoji ni jedinstven način njenog izražavanja.

Istraživači su proučavali mozak učesnika od kojih je zatraženo da odgovore (u smislu koliku zahvalnost bi osećali) na hipotetičke scenarije gde su im nepoznati ljudi spasili život. Kada su učesnici prijavili osećanje zahvalnosti, njihov mozak je pokazao aktivnost u nizu regiona koji se nalaze u medijalnom predfrontalnom korteksu, prostoru u frontalnim režnjevima mozga gde se susreću dve hemisfere. Ova oblast mozga je povezana s razumevanjem perspektive drugih ljudi, empatijom i osećajem olakšanja.

Podaci sugerišu da, budući da zahvalnost zavisi od moždanih delova povezanih sa društvenim vezivanjem i oslobađanjem od stresa, to delom može da objasni kako osećanje zahvalnosti vremenom dovodi do poljšavanja zdravlja. Osećanje zahvalnosti i priznavanje pomoći, odnosno doprinosa drugih utiče na opuštanje tela i omogućava da osetite dobrobiti usled smanjivanja posledica stresa.

Moralno relevantne funkcije zahvalnosti

Profesor Robert Emmons, jedan od vodećih istraživača zahvalnosti smatra da se ona sastoji od dve komponente:

  1. Potvrđujete dobre stvari koje ste primili
  2. Priznajete da vam drugi ljudi pomažu da ostvarite dobro u svom životu.

U članku pod nazivom Da li je zahvalnost moralni afekat? autori kažu da je zahvalnost koncipirana kao moralni afekat srodan drugim moralnim emocijama poput empatije, kajanja, žaljenja, krivnje, srama.

Zahvalnost ima tri moralno relevantne funkcije:

  • Funkcija moralnog barometra (odgovor na zapažanje da je neko imao koristi od moralnih postupaka druge osobe)
  • Moralna motivaciona funkcija (motiviše osobu koja oseća zahvalnost da se ponaša prosocijalno prema osobi od koje je imala koristi i prema drugim ljudima)
  • Funkcija moralnog osnaživanja (izražavanjem zahvalnosti, ohrabrujete osobe kojima ste zahvalni da se moralno ponašaju i u budućnosti).

Zahvalnost usmerava ljude na moralno ponašanje i reciprocitet, a čovek je motivisan tuđim plemenitim ponašanjem da i sam čini isto. Zahvalnošću činite dobro za sebe – ali takođe i za druge, bilo da se radi o organizaciji ili porodici.

Dnevnik zahvalnosti

Dnevnik zahvalnosti, naročito ako zapisujete na čemu ste zahvalni, ima uticaj na povećanje lične sreće i poboljšanje zdravlja.

Tokom jednog istraživanja, ispitanici su samo nedelju dana svakog dana zapisali 3 stvari zbog kojih osećaju zahvalnost i zašto. Na kraju sedmodnevnog ciklusa, ispitanici su se osećali sretnije, a intenzitet osećanja nastavio je da raste i u narednom periodu. Nakon mesec dana bili su 5% sretniji, a nakon 6 meseci 9%.

Slično istraživanje u kojem su učestvovale osobe s bolestima srca pokazalo je da je poboljšano njihovo zdravstveno stanje i kvalitet sna, najverovatnije zbog snižavanja nivoa stresa.

S obzirom da organizacije često žele da započnu rad sa zaposlenima kratkim događajima, radionica o zahvalnosti jedna je od interaktivnih edukacija koje pripremam u skladu s vašim konkretnim potrebama. Možete me kontaktirati putem emaila radi dogovora.